У Дробњаке на Лолу планину
Ђе змај горски има постојбину
Ђе језеро крај језера има
Ђе се купа утва златокрила
Ђе 'е некад с Ђевича камена
Чобаница аждају виђела
Како воду са језера пије
Ђе се не зна ни љета ни зиме
Ђе је некад у старом земану
Пао снијег о Илину дану
Ђе трпеза од камена има
Те ручава нагоркиња вила
Кад силази с дурмиторских страна
Код Кекића Јова капетана
Ђе се брда у облаке дижу
И ђе више Турци не издижу
Ђе су стара хајдучка ждријела
Ђе извире ријека Бијела
Ђе су преци Ахмета Баука
Погубили Лопушииу Вука
Ђе су двори словенског племића
Легендарног Попа Вуловића
Ђе громови гађају чобане
Овце чува Старац Радоване
Јече звона а грме чактари
Завијају хрти и огари
А какав је чобан код оваца
Права слика Вујадина Старца
Носи рухо од сукнених жица
На плећи му бугар кабаннца
На ногама горштачки опанци
Од вајкада што носе Дробњаци
Пали су му брци на рамена
Носи мрку капу од јелена
Око паса међедина стара
На рамена носи џефердара
Којим може из прилике сваке
Погодити орла под облаке
Пред овцама језди кроз планину
На језеро стаса и почину
Бјеле овце пасу росне траве
Одмара се Старац Радоване
Па на камеи стави те ужина
Кремен пали и чибук приждива
А из торбе од коже рисове
Вади старац гусле јаворове
Сам Радован у пустој планини
Гусле гледа и њима се диви
На врх њих је црногорска дика
Вјечна кућа Његоша пјесника
Гледа Раде с Ловћена планине
Црну Гору и равно Цетиње
Гордо стоји тај споменик свети
И мрскоме душману пријети
Око њега качаница тврда
Црна Гора и Седморо брда
Па џефердар Вука Мандушића
И бијели двори Петровића
Грб од злата Николаја књаза
И барјаци са Царева Лаза
Ђе 'е турски генерал Ахмеда
Проклињао свеца Мухамеда
Што поклекну кукала му мајка
Пред одреде Ђурашковић Јанка
А на десну страну од гусала
Као да је вила изаткала
На Острогу шест златних орлова
Са Вучјега Дола и Грахова
Ђе су пути Попа Зимоњића
И јунака Баја Бошковића
Драги камен историје нове
Бој на Крусе и Чевске Ублове
И велика битка код Трњина
Ђе Турцима пуче погибија
Покрај њих је као сунце стало
Котор, Бока и Приморје равно
Изнад њих се дивна зора сија
Са Орјена и са Кривошија
Вулкан дими с Румије крваве
Ђе је некад краљу Војиславе
Војсковођа Јужнијех Словена
Византијске легије рашћера
А на гусле са лијеве стране
Вијоре се заставе крваве
Великијех словенских племића
Немањића и Црнојевића
Самуило про Зете маршира
За злу срећу кнеза Владимира
Toм је вјешта исписала рука
Постојбину Караџића Вука
Онда симбол од Васојевића
И барјаке војволе Балшића
Ђердан сјајни са зецких зидина
Царску круну и краља Бодина
И лик дични црногорског змаја
Харамбаше Пивљанина Баја
Покрај Баја горског хајдука
Легендарног Лопушину Вука
Па гнијездо на Медуну горско
Стару Дукљу и Поље Ћемовско
Онда дична јата соколова
Харамбаше Миљана Вукова
А низ гусле ђе се струна пружа
Турске куле крвавога Спужа
Ђе су чете Божа Петровића
И јунака Петра Вукотића
Дигле славу ломне Горе Црне
Чак далеко небу у висине
Ђе је њина ратовала гарда
Око Бара и Никшића града
Испод њих је караула стара
Танка кула Мркоја сердара
Стално кука Вети паше када
С Колашина крвавога града
Жалила се султану е плаче
Због Роваца и двије Мораче
Ради главе Хасана Мекића
Псовала је Мину Радовића
А вијенац од тисових грана
Савио се около гусала
Што су плеле дурмиторске виле
Посестриме Косорић Илије
Кад су скоро слијетале оне
На Мљетичку пољу Дробњачкоме
И гледале царску перјаницу
Великога Церовић Новицу
И војводу Карацића Шуја
За кога је турски султан чуја
И чувеног ускочког ратника
Капетана Алексића Мирка
Ђе спалише барјаке Ченгића
На дворове Ђока Маловића
Низ њега су ловорове гране
Са Голије и Дуге крваве
Ту сломише барјак Османлија
Сердар Шћепан, Ђоко и Илија
У пећине планине Његоша
Бјеше Стојан Ковачевић доша
Са дружином побратима чека
Харамбашу Павловића Пека
Ено ханџар Џаковић војводе
Као облак преко Таре воде
И олуја каурског велможа
Љуте змије Крстајића Божа
Дурмиторске бране Термопиле
Од најезде Отоманске силе
А какве су струне на гуслима
Плела их је са Ловћена вила
Кад је косе откииула млада
Због пјесника Петровића Рада
Спартанка је струне наслонила
На дворове војводе Момчила
На гусле је кожа од кошуте
Натегнута на ханџаре љуте
У беспућа нa сред поља равна
Под дворове Херцега Шћепана
Гледа Старац кањон Комарнице
И шанчеве са Муратовице
Ђе задоби Ахилове ране
Вуле Аџић пивски капетане
На гудало ђе га стиска рука
Оштри ханџар Томановић Вука
Великога змаја и сокола
И јатаган Новака Рамова
На врх мача ђе се веже струна
Насликана Кривошијска буна
С' обје стране од гусала доље
Црногорске свете богомоље
Ђе се Бадња Вече прослављала
И слобода света дозивала
Под Ловћеиом крај равног Цетиња
Свети престо Црнојевић Ива
Ту је кажу Петровић Владика
Страх и трепет турских разбојника
На крваве бадњаке вечера
Потурице под ханџар ућера
Издајнике домовине своје
Да у паклу пред Суд страшни стоје
Па Острошко часно огледало
Црногорско светилиште старо
Са тијех је божанскијех кула
Отоманска империја чула
Бојни поклич њенога крвника
Црногорца Петровића Мирка
А какво је у Морачи здање
Задужбина Стевана Немање
Ђе се гавран легендарни вије
Изнад главе пророка Илије
Златни престо Пивског манастира
Под Горанско крај зеленог вира
Ту су кажу по божјој милости
Рајска врата од слонове кости
Кроз која је у земане старе
Пролазио Сочица Лазаре
Кад је књазу подиза здравицу
За бој љути на Муратовицу
Међу њих су у златне оквире
Црногорске чувене нахије
Та словенска уточишта драга
Која вреде царевога блага
Због Обода и златнијех слова
Ка дворови цара Соломона
Свуд је оштри ханџар исијеца
Златна слова Горскога Вијенца
Дими тамјан са Синајске Горе
Те освјешта гусле јаворове
И уза њих дивит и хартију
Пјесникову свету амајлију
Стегну Старац на гуслима струне
A посматра по Лоли катуне
И буљуке бијелих оваца
Све то бјеше занијело Старца
Моли њега с Острвице вила
Да јој нешто прича о гуслима
Прича вили чобан од оваца
На језику старијех мудраца
О Дробњаку и Лоли планини
Мило бјеше нагоркињи вили
Радован је богове призива
И легенде слуша о гуслима:
Јесу ли их донијеле виле
Из градова Месопотамије
Или су их словенска племеиа
Са Урала амо донијела
Или их је претходница њина
На Балкану нашла код Илира
Или их је унука Орфеја
Из облака на Ловћен снијела
Или су их силе и чудеса
Давно некад снијели с небеса
Или неког другога свијета
Да се наша поноси планета
Мора нека да их чува сила
Кад се чују стотине година
Не бих знао нагоркињо вило
Ко је први гусле начинио
И ко први научи гуслара
Да са њима народ разговара
Ал се кунем богом великијем
И мојијем часом умрлијем
Још ћe дуго љета и година
Док Ловћена траје и Цетиња
Овај симбол наших праотаца
Бити чуван од Црногораца
Па гудалом крену тананијем
А запјева грлом бијелијем
„Боже мили и неђељо драга
Кад се диже Ченгић Смаил-ага
Пред хордама помамних Турака
Да покупи харач из Дробњака".. .
Како пјева Старац Радоване
Јечи Дробњак и Биовске стране
Одлијеже Крново и Лола
Ка да грме звона Јерихона
Тако Старац годинама пјева
Уз благослов вила и змајева
Небесима епско коло воде
„Пјесме борбе ропства и слободе”
Насликана Мојковачка битка
Као сабља Милошева бритка
Пјесиик пјесму довршио није
Враг однесе дивит и хартије
Ђаво преби сабљу аламанку
Војсковођи Вукотићу Јанку
На језику Карацића Вука
Старачка је написала рука
Ненадмашне библијске стихове
Да оките гусле јаворове
Комити се планинама боре
За слободу ломне Црне Горе
Хајдук млади са Лоле планине
Обукао хајдучке хаљине
Црногорци „ритере" сијеку
На Мојковац и Тару ријеку
Међу њих су виле донијеле
Младо момче с ријеке Бијеле
Над Дробњаком ромињају кише
Пјесник епску историју пише
Пјева гуслар Вућић Танасије
Боже мили дивне поезије
Зна легенде из доба хајдука
Чита књиге Караџића Вука
Обилази српске манастире
Иде тамо ђе јунаци живе
У сну виђе Никца од Ровииа
И хајдука Баја Пивљанина
Босо момче пут трновит гази
На Цетиње иде и долази
У тешкоме вакту и земану
Ноћ омркну а зора не свану
Слана паде у ноћ без мјесеца
На стихове епског десетерца
Херостат је оптужбе написа
И сам себе иа живот кидиса
У некаква ђавоља гнијезда
Кад на небу не бјеше звијезда
Шта га снађе ко то може знати
Ко ће воду уз брдо да врати
Неко бистре изворе замути
Ласгавица не пјева но шути
Јарко сунце са Истока грану
Подиже се буна на Балкану
Лети вила с Лоле до Шавника
Чита пјесме народног пјесника
Пролетерску пише поезију
Слави Црну Гору и Русију
Старом барду муке додијале
Деценије на плећи најале
Свети причест са гусала прима
Страшну уру види пред очима
Пред смрт тражи епскога гуслара
Би да с њиме нешто разговара
Али њега ни гусала нема
Све је мутна вода однијела
Црни врани над јамама гачу
Облак јаше Лолу и Морачу
У Манастир Петровић Николе
За душу се апостоли моле
Лежи Старац анђеоског лика
С' ореолом народног пјесника
Гледали су Старца Радована
Воде пије с ријеке Јордана
Уморан се пење уз Голготу
Добро јутро виче Хелеспонту
На Маратон сједе и почину
Посматраше Егејску пучину
Кудије је цар Дарије доша
И с Грцима наопако проша
Каква му се указа прилика
На гроб дође Гетеа пјесника
Гледао је пространства Русије
Окле сунце задовијек грије
Летио је преко Атлантика
Ђе га срете земља Америка
Из облака посматра планету
Дивио се Новоме Свијету
Родну груду ко ће да прегори
Враћао се својој Црној Гори
Ће је мрамор сам себи озида
И неће је остављати нигда
Света звона манастирска звоне
Иде народ у црне колоне
Затвори се епска пјесмарица
А отвори камена гробница
Са Мораче и Лоле планине
На Требјесу слијетају виле
У залатку епског споменика
Сахранише великог пјесника
Долази му сестра Анђелија
Свјежу хумку сузама залива
Плаче јадна и не суши ока
Пита њега китна Црногорка
Је ли иша скоро до Пљеваља
Виђе ли јој брата Милована
Шта рађаху пљеваљски хероји
Да се није оженио који
Земља жедна не падају кише
Ко ће пјесме народне да пише
Вјетар слаже сасушене гране
Ће почива Старац Радоване.
|
